Браство

61

гледа на онога од кога долази, нарочито у нашој малој књижевности, која би у односу према књижевностима других образованих народа могла бити већа и ради писаца и ради читалаца. Књижевници се у то незгодно време послужише познатом изреком : „Браћо, чувајмо чешко читање, помажимо свако књижевно предузеће, нека се штампа и издаје ма где, гледајмо на садржину, а никако на штампарске облике, спречујмо намере које би нам штету и невољу нанеле“.

Приопштавајући то, одбор „Мабсе Паи“ благодарио је скупу научара и у исто време позвао је чешке књижевнике, да у том правцу помажу „Масе Пади“, јер вели, „може ли бити веће побуде за уважене писце, но што знају да ће се плодови њихна духа раширити у 15.000 примерака и пасти на родно земљиште.

У извештају 1875 „Маџсе 1дц“ сврће пажњу члановима на две појаве, које су удиле друштву. Прва је политичка поцепаност, а друга новчана, оскудица народа. „Прва се дотакла „Масе Иди“, наглашује одбор, иако јој је једина цељ да шири просвету и образованост. Ко је год у том духу писао, његов је спис са највећом захвалношћу приман, ма које странке био. Одбор |каже о себи да ће и даље тако радити, и нема веће жеље, но да чешки писци, задахнути у том правцу раде за друштво, које може више но ма које друго да шири образованост“.