Браство

189

вица (скоро један час далеко од манастиришта), јаве му да се војницима, који су рушили цркву, уватиле и руке и ноге. Тада се Султан Мурат врати са везирима, прегледа цркву, поклони се по своме закону, пошље одмах по мајсторе и нареди, да се црква доврши. Мајстори дођу и доврше је, то јест, озидају јој кубета. Тада је Султан Мурат ушао кроз она доња (она на јужном зиду) врата и изишао кроз њих, па наредио да се врата одмах затворе, да не би други који улазио кроз њих, јер ко је био раван њему ' Нико !!

Тада је ова црква забележена у Стамболу у Ћутуку (не зна весели Арнаутин да неје био Стамбол још турски тада) и подарио јој Султан Мурат многа, села. Тада јој је дао села: Матејчу, Отљу, Ваксинце (сва три у једној правој од манастиришта ка Врању) Нагоричане (старо), Вакљв (у скопљанском округу), Ка башче'“) и сву ону данашњу „Горњу Чаршију“ у Куманову са „Вакљвском“ (испод Куманова). Ето, тако је постала ова црква! Правили неко време наши

13) Кља башче је турски, а Срби је зову «Девојкина, Башча», или: девојачка башча». Од манастира овога далеко је више од пет часова. — На висоравну Бислимских стена (на један час испод Куманова, где се Опојска река узива у Пчињу). налази се једна зелена градина зЗасађена, још Бог те пита кад, ружама јоргованом, крином и шимширом.

Народ прича да је у овој градини становала нека царева. кћер (српска наследница престола), па за то се ова градина зове «дДевојкина башча», или «Девојачка башча“. Прича се да је одавде, од парских стада, спровађано млеко кроз гвоздене чункове до манастира овога, те овде, из оне чесме пред манастиром, истипало.