Браство

190

стари, када је било „вере и бесе“, а да ли ћемо ми сада да направимо овакву бину

Ето толико се овамо памти о постанку ове цркве.

У

Сем цркве има још једна стара зграда. Изван манастирске ограде, на једно двајестину корачаји, северозападно, налази се кула једна готово сва у рушевини. Откривена и с једне п с друге стране, зид порушен, баш се види да је од скоро, а живописана је као и црква. Има два одељења. Падоше ми у очи женске иконе и крупни натписи над иконама и иначе по зидовима — али избелели од сунчаних зракова. До пре две године су је и држали нешто у реду, а сада. затварају у њој манастирску стоку. Лане су, ринући из ње земљу, нашли две старе књиге. Ја сам обе добио. Једна је параклис св. Богородице, написан на пергаменту, а друга правилник св. Василија, написан на дебелој хартији. (Како ми рече један добар познавалац наших старина — правилник је, ОЈ копис из ХУГ века).

Ову зграду зову овамо кулом, а можда је опет нека црквица или нека пиварница.

Црквена су кубета, причају и Срби и Арнаути, била покривена оловом, а црква и ова кула ћерамидама (као што се и дан дањи познаје). Кубета је открио неки Мамуд бег (етари) из Куманова, и однео олово те њиме покрио „Стару Џамију“ (Ески Џами) у Куманову. Причају да у тој „Старој Џамији“ има