Браство

191

и дан дањи једна плоча са натписима из овога манастира. Што је било у манастиру књига, и то на пергаменту писаних, има овде у Арнаута. Али их они сматрају за амајлије па их ни за какву цену не даду. Њима лече од многих болести.

Многе је књиге однео одавде „распопица“, како га овамо зову — Стеван И. Верковић, док је седео у Серезу пи, као бајаги за Србију скупљао старине'“,

Црквене је утвари пре две, три године упропастио бив. тутор манастира, неки Прокопије Трајковић који је три године после смрти поп Ђорчине, бло тутор; те тако рећи, нема ничега сада у манастиру, сем оно стотину грла стоке п нешто од непокретнога имања.

Тако од непокретнога имања, од оноликога имања, има вада само ово: |

1) Ову гору у Шрној Гори (скопљанској) а на име: Вуксан, Купузиште, Попорамно, Манастириште, до Островица, Влај- Гроба и села Никуштака и Раштка;

9) Три парчета њиве у атару кумановеком. Сва три скупа имаће на 40 шиника (шиник има пола дана ораће земље) и једну градину у Куманову од пет шиника ;

15) Овако је исто преварио и многе Србе, врањанце на

пр. пок. Харитон Микић, бив. судија. Беше, још за Турака, откупио једне сребрне гривне (доста веће од садашњих), од некога Брањанца и овоме их да да их пошље београдскоме музеуму. Међу тим ми не видимо тв ствари сада у београд. музвуму — мора бити продао их је Стеван некоме другоме музеуму као «бугарске старине».