Браство

194

да с манастиришта разгледамо околину ову, коју смо виноћке оставили да мирно почива. И ето нас код оне порушене куле. Ето нав у друштву неколико Арнаучића, који сваку стазу и богазу у овој околини познају. Ето нас 6 њима они ће нам лепо ову околину приказати. Толико су добри, да се надмећу, које ће пре и боље да нам је покаже.

Одавде, од манастиришта двоје се неколико путова: преко села Никуштака за Куманово и Скопље ; преко Островица за Гилане; преко села Матејче за Куманово и опет за Гилане и др. места.

На западу од манастиришта је висока Црна Гора (а не Црни врх), на којој је највећи Влај-Гроб. И. Срби и Арнаути, а ево и Арнаучићи причају, да је ту сарањен неки српски војвода Влајко. И дан дањи му се познаје гроб (близу једнога извора), али је без и каквих натписа. —

На северу од Шрне Горе, а северо-западно од манастиришта, пружа се нижа планина Вуксан. Изнад Вуксана, северо-западно је Горња и Доња Островица. Арнаути је зову Островц, а Арнаучићи чак и Острец. Народ прича, као што смо чули, да је Мурат преко ове Островице прошао за Косово.

На истоку од Вуксан планине, спушта се нижа планина Купузиште. Источно од Островица и Вуксан планине, а преко Купузишта, пружа се планински ланац Попорамно.

Између Попорамна и манастиришта је диван поток, у коме је, са своје хладне воде, чувена „Ајдучка чешма“, на коју се ми ево спремамо да идемо.