Браство

195

На истоку од манастиришта, у продужењу По_порамна је Матејачка планина, којом тече и Матејачка река. На југу од манастиришта су забели села Никуштака.

Сви су ови предели обрасли густом гором. Страховито се уздижу липе, јасенови, букве и друго дрвеће. Врло много имаде овуда дивљачи као: дивљих свиња (Арнаучићи кажу „оној ваше“), курјака, лисица а истера бе и по који медвед.

Причају да је један Француз, испод Попорамна, пронашао калајну руду и већ однео око 100 "вагона.

Док ми овако мало разгледасмо околину, дотле се беху и сви спремили да пођемо на „Ајдучку чешму“.

#

Око седам часова пре подне, уз пратњу свирача, певање песама и пуцњаву пушака, упутисмо се мимо манастирску чешму и купузиште, па потоком између манастпришта и Поморамна, ето нас после једнога часа, код „Ајдучке чешме“.

Нећу да причам о овоме излету; нећу да причам о овоме весељу; да опивујем шумовита брда и питоме долине; да опивујем зелену шуму и бистре потоке; да описујем цвеће и дрвеће— нећу, јер то и не могу. То би могао само покојни Бранко да опева, или поштована старина Љ. П. Ненадовић да опише ; да издигне више од Швајцарске, јер шта је Швајцарска, шта Неапољ и Рим горди код овога величанственога српекога краја !

ЈЕ