Браство

200

се за најпотребнија средства — како бисмо могли још сутра поћи.

Радостан што ћу, после десет година, моћи и овом приликом поветити овај српски крај, једва сам могао дочекати освитак дана. Та тај дан, чини ми се после онога када сам полазио у манастир Матејчу, остаће

ми као најдража успомена мога путовања по кумановвкој и скопљанеској околини овога пута. ; ж

И тек бе из ноћног мировања прешло у кретање; тек што је сунце, преко Кумановске Кршле (паше) и преко ЖЊивкове Карпе, проказало своје зраке те је осмешкиво погледало на равно поље Кумановеко, које се далеко тамо до села Матејче, п даље до подножја Гиланекога Карадага, пружа—а ми се мирно на коњима, кренусмо кроз град.

Вредни Срби кумановци већ хитају својим радњама, јер су их синоћке, још по заласку сунца, затворили; хитају да после ноћне почивке у затвореним дворовима и становима, погледају мало у овај шарен свет! Или се на Тумби (тако се зове главни трг у Куманову) овде онде, у гомилицама скупљаху аргати кумановеки, и чекаху на аге и спахије, бегове и зајиме кумановеке.

За кратко време остависмо Куманово и, ударивши мимо „Черкеске Куће“="), пспадосмо на „Катлановски Пут“ између брега: Мачкине Главе и Велешкога Пута

20) «Черкеске Куће» су једна, као са свим одвојена од Куманова махалица, у којој су сами Черкези. Ови су Черкези овде настањени још пре двајестину година — по што су, зар, из Русије изагнати,