Браство

209

иначе о овој води постоје многа веровања. Тако били смо ерећни да још јутрос чујемо једно од тих веровања, а то је поводом Ђурђе жене Л. Тиквешанина. Она јутрос причаше пред купалом да јеноћав „ни у једно доба“ кад ве пробудила, чула где нешто по води пљуска ; пљуска баш као да бе купа у купалу патка или гуска. — Баш сам се била, вели уплашила, но пошто сам се сетила, да овакве воде несу без „сајбије“, дакле „бајбија“ је ово, што, бе у „ниједно добо“ купа, ја се само прекрстих и одмах заспах.

Овај ноћашњи догађај даде многима повода, те испричаше по нешто о овој води, коју од Врања до Скопља и од Гилана до иза Тиквеша — цене као веома лековиту. Но сва се та веровања овамошњих Срба своде на то, да ова вода има неко надчовечије биће, по веровању њихову „сајбију“. „Сајбију“ народ наш у овоме крају црта овако:

— То је старац беле браде до појаса, са великом чалмом; са дугачким ћурком, чибуком и бројаницама у рукама. Он господари на свима водама и зградама и пази да нико не учини штете некој води или згради. Он радо јаше коње и иначе рогату марву. Он никога не дира (као вампир н. пр. што дира). Неки укућанин негде, прошао једном мимо „сајбију“, кад је овај седео на столици, па га тако „сајбија“ пљунуо, а то је као застидео га, и овај постао бео !:

„Сајбија“ се може претварати у многе животиње: постане мачка, псето, змија, кокошка и тако даље. Отуда за „сајбију“ држе и оне змије на пр. које се о неким дворовима или око неких вода појављују, те

БРАСТВО 14