Браство

210

с тога „ни пошто не ваља“ такву змију убити. Једну од таквих змија ћемо још данас горе код „Пустих Авуза“ видети. Тако исто причају неки Срби из Гилана, верује народ и за ону змију, која ве виђа код воде Овинтуле.“).

Овако о „сајбији“ верујуниу Врањиин у Нишу. У Нишу га зову „таласон“.

Многи веле да је „сајбија“ Турчин. И заиста Турци много верују у „сајбију“ и причају о њему много —- али ја овде бележим веровање само српекога народа у овоме српекоме крају, од Куманова до Тиквеша.

Многи пак овамошњи Срби, нарочито старији, узимају „сајбију“ у смислу Бога. Тако на пр. кад некога теше: „Не бој се, Бог је јак. Он је наш вајбија, или: Један је сајбија, пли: милостив је сајбија, он што ће рекне тој ће бидне“ — и тако даље.

Још „сајбију“ узимају у смислу вопственика некога добра, на пр. „кој је сајбија од овој пмање:“, или: „кој му је сајбија“ или „куде је сајбија овога на пр. вола...'“ и тако даље.

„Сајбија“ у последњем елшелу, у смивлу сопственика турска је реч (од сајби).

Па према ономе што народ у многим случајевима, под „бајбијом“ подразумева Бога; према ономе што је „бајбија“ турска реч и што старији људи (Срби) не верују и да има „сајбије“, биће, по моме бар мишљењу, да је ово веровање, као и сама реч, турско, и да је

26) Свинтула је једно место дваги по часа далеко од Гилана. Тамо иду Срби чак из Кумапова и траже лека у оној води што се налази у Свинтули.