Браство

213

до „Пустих Авуза“ и што смо после подне излазили уз Пчињу, по њеном страшном, кршевитом кориту, те хватали голубове и орлове.

Али у накнаду ономе што смо ве данас тако мало забављали, приредисмо вечерас једну, да речем забавицу ). Ту бесмо скоро еви катлановеки гости Срби. Л... пи М... Тиквешани са својим породицама, неколицина из вела Бали-Бегова, две породице из Ку_манова, оно Српче песнопојче из села Бардовца и нас тројица. Седели смо, причали, певали, све до пола ноћи, и то тако весело како могу само Срби из Тиквеша, Куманова и Скопља.

Далеко би нас одвело кад бисмо овде ређали све приче које вечерас наше друштво причаше; приче у којима се причало о српењим прецима, 0 српским јунадима; далеко би нас одвело кад бисмо овде казивали све оне песме, које вечерас певаше друштво наше. Но ми ћемо пустити ево да нам попева само оно Српче

27) Срби у овоме крају, а и у Врањи и Куманову, овакву забаву, каква беше наша вечерас, зову «седење» или аседењка». На оваквим се седењкама певају српске јуначке и љубавне песме (женске) и причају разне приче; пграју воте и тако даље. Гусала овамо ретко у кога имаде, али се и без гусала певају јуначка песме, какве ћемо и ми вочерас чути. У многих Срба овамо имају Вукова дјела (1 или П издање) и из њих сви редом читају песме па оваквим забавама.

Док би се песме из Вукових дјела читале, или оне из овога краја певале, сви би ћутали и слушали, а богме, многи би и плакади. Многи од писменијих Срба грађана знају и по стотину песама из Нукових дјела на памет. Мој ујак на пр. (Тодор Вукашиновић, погинуо у Приштини), знао је преко 200 песама на памет, па их је са највећом сладошћу певао.