Браство

227

У бијелу Окадру на Бојану: Ову господу турску изабрану; А 'вако је ријеч говорио: „Ево згода моји витезова, Да ми силну војску сакупимо И да Црву Гору оевојимо, Црну Гору и приморје равно, (Како јесмо жуђели одавно) До бијела града Дубровника То је моја жеља превелика. Ето нема у Боке которске

није у свом животу. МИ ову је пјесму такође овај вриједни старац од њекога преписао и сачувао нам је. — И пјесма и натпис — све је то писано старим правописом, што сам ја исправио по захтеву новијег правописа, задржавајући у пре пису вијерно терминологију оригинала

О истом случају налази се џјесма у ТУ. књ. Вуковој (стр. 68, по којој и ми стављамо јој назив) иза које пјесме слиједи друга, са свим другог садржаја, са натписом: «Опет Црногорци и Махмут паша». — Под првом пјесмом у астериску вели Вук: «ја за цијело мислим да је ове обадвије пјесме о боју Црногораца с Махмут пашом начинио црногоуски владика Петар !. (садашњи св. Петар), па су послије ушле у народи идући од уста до уста колико се могло догоњене према народним пјесмама» и т. д. До душе, и ја се слажем с Вуком за прву пјесму, по што су у Вуковој са свим изостављени њени особити изрази из моје, као н. пр. датум битке: «„(И)јулија дан једанассти, — Баш на празник свете Ефимије»“ и т. д.; а уз то Вукова је без сликова, изузевши њеке на [2 и 73. страни, док моја је већим лијелом прожета римама, што је очевидно да ће потпуно одговарати оригиналу владичину. — И у збирци Осветниковој налази се пјесма истог мотива, у што краћим порезима изложена од Вукове. Доста је кад кажем, да је краћа од Вукове 55, а дужа од моје !3 стихова, поред све њене сувишности и недостатка у погледу стварности,

Као у натнису, тако и у пјесми кад и кад акузатив замјењује локал с предлозима у, и на, и обрнуто.

15%