Браство

228

Принципова брода никакова,

Ни голема у приморје монка, Но све пође у Талију равну, Да чувају Млетке од Француза, Који "но ву наши пријатељи,

И они ће нами помоћ дати, Како су ми скоро обећали

На та говор што емо вијећали. Црна Гора није у јединству,

С нами боја учинити не ће,

Јер ја имам неке пријатеље, Који "но су лакоми на благо, Учинићу што је мени драго. Али ево моје ране љутв; Брђани ми затворише путе,

Тер не могу саставити војску И' све равне земље Арбаније, Арбаније и Ерцеговине;

Него хоћу прије ударити

И сва Брда огњем опалити: Повтавићу на Никшиће табор

И зелени разапети чадор,

Пак' отолен дијелити војеку: Једну право пут новске крајине, Што је наше било од старине; Друга војска ваља да се врне И да иде преко Горе Црне,

Да удари на приморје равно То ће бити и принципу тавно —; Треће — ево по мору бродове,