Браство

Боже мили на свему ти Фала! Кад то чуше млади Црногорци, Који носе срце на јунаштво, Како хитро на ноге скочише И тарене пушке приФатите ! Оставише мајке и љубовце И чобане, у планини овце, Сваки хита за владику пита Докле су га били сустигнули, Преко воде Зете прегазише,

На Слатину табор учинише Према Опужа, града крвавога“; Махмут пење бијеле шаторе Више Спужа према Дерденеза, Под зеленом гором Височицом. Код владике војске трпи хиљаде, Код гезира тридесет хиљада. Али што је код владике војске,

. То су мрки из планине вуци; Што пред војском јеву человође, То су, побре, орли криловити; Што ли млада момчад барјактари, Оно јесу соколови сиви.

Телар чини у војску везпре:

„Тко живога утати владику, во њему Зета, земља равна,

3 Мјесто Сиужу граду.... — у својој синтакси Г. Живановић вели (у претресу локала) о приједлогу према: «СО овим предлогом локал показује што и генитив с истим предлогом, само је локал много обичнији н. п. Кад је паре био према цркви».