Браство

951

Јер си с војском приђе долазио

Кад сам био у земљи Мошковој,

Јер си моју цркву опалио

И манастир на поље цетињеско,

И проз Црну Гору прогазио

Преко вјере и на пријевару

Без жестока боја крвавога, —

Ти ви тешке ране ударио

Свакојему редом Прногорцу

На сред жива срца јуначкога.

Ове ране подновити неће,

Бог ће дати да их и оевете !

Но се прођи брдске сиротиње,

Не вријеђај ране црногорске,

Да те љута змија не удари“ ! За то везир не обраћа главе,

Но подиже и окупи војску

На дољане више Подгорице,

А владика топе ужижаше

На високу гору Вртијељку;

Плаварима књите оправљаше,

Да кликују браћу Црногорце

И да иду у Бјелопавлиће;

Пак покличе на ближње сушество“)

Цетињане и друге јунаке,

Који "но се онден намјерише,

И отиде у Бјелопавлиће

(у стотину и педесет друга.

#) суседство.