Браство

230

„Црногорци, моја браћо драга! Ево ме је књига допанула | Од Махмута паше Бушатлије,

Да он купи силновиту војску На Пипере пи Бјелопавлиће. Видите ли да («се посилио

Од када је приђе доходио

И проз нашу земљу прогазио, А нелогу клетву запазио,

Те нам кажу Турци Кошћелице И трзају нате утробице.

Но сад, браћо, ако бога знате, Да идемо у Бјелопавлиће,

Да чекамо Махмута везира“!

Црногорци када разумјеше, Који 'но ве на збор намјерише У свакога срце узиграло, Договорно тврду вјеру дају,

Да Брђане нигда не издају. То владика једва и чекаше, Видећ' слогу тер се весељаше, Пак овако паши одговара:

„Што ми пишеш, Махмуте везире, Да не дадем помоћ Брђанима,

То ми немој јопет споменути, То ми не да закон учинити;

А што кажеш сеилновиту војску, Спомени се, Махмуте везире, Да је вила у бога једнога! Ако би се пашо · посилио,

| |