Браство

94

А у маглу пушке сијевају.

Не би рек'о, драги побратиме,

Да је оно бојак огњевити, —

Него: судњи данак страховлти !

Шест сахата боја жестокога

Поносе се војске по мегдану.

А кад било дневи око подне,

Црногорци, тако и Брђани —

Сви на помоћ бога покликнујте,

У једанак пушке упалише,

А. једанак јуриш учинише,

Ћерајући Турке, сијекући,

До табора п до Дердемеза.

Да је коме стати и гледати

Тешку бруку Махмута везира:

Како бјежи главом безобзира,

Без турбана п без буздована,

А без себље и без коња врана! Ту погибе војеке од Турака:

Више него петнаест стотина,

И сувише аге и бегови

И пашине биране делије,

Којијема донесоше главе

На Слатину пред кулом бијелом,

Међу њима Јакупова глава

И делије Мехмет — Кокотлије,

Који 'но се бјеху заФалили,

Да ће жива уфатит владику.

Који онде у бој не падоше,

Срећни бише, јера утекоше,