Браство

285

Оставише зелене барјаке, Самур-капе, црљене доламе И свијетло јуначко оружје.

Ту погибе од стране христјанске: (ве на броју друга осамнаест, Међу њима три добра витеза: Крцун Савов из мјеста Бјелица, И барјактар Станко с Љуботиња, И од Брдах Војводићу Бего. Њима име нигда не умира,

Кад разбише Махмута везира. Ђог им дао у рају насеље, Овталијем здравље и весеље !“)

Смрт Смаил-аге Ченгића“. Пошетала два сокола сива Шро Цетиња преко поља равна, Једно Машан а друго владика; Шетајући разговарају 0е:

„О Машане, мој, мили виновче !

1 У овој песми било је писано самогласно р са ер: церни, Берђани, кервни и та.

#) у својој ТУ-ој књ. народвијех пјесама описао је Вук

смрт Смаил-аге Ченгића — амстинити догађај» — (стр. 458463); за тим слиједе три пјесме о истом догађају (стр. 463 504); а у нотацији Под трећом — задњом — пјесмом вели

Вук: «ја имам још четири пјесме о овом догађају, које су у главноме све налик на ову прву, а у начину се мало разликују једна Од друге». Ваља да ово неће бити ни једна од поменуте четири Вукове, јер се много разликује од свих трију Вукових. — Бук је писао Ченгијћ м Ченгић. (Гледај о томе у књ. «0 српском језику", од Јована Живановића, стр. 169—171 .)