Браство

286

Знаш, Машане, није давно било, Ево назад три године дана Кад удари Ченгић Омаил ага, Кад удари на Граово равно, Дочекаше наши Прногорци, Удрише се огњем из пушака, Погибе нам неколико друга

И нашије седам Петровића,

А и јадни Станишић Стеване ' Овије' но смо, брате, осветили, Ал нијесмо Станишић — Стевана; Срамота је п свој Гори Црној, А камо ли кући Петровића! Но, Машане, мој мили синовче, Ваља да га како осветимо“ !

А Машан му смјерно проговара:

„О владико, славни Господару ! Ја сам чуо ђе кажују људи: Ево горе у село Дробњаке Има добар јунак на мегдану, Добар јунак и људи га фале, А на име Перовић Новица; Но му пиши лист књиге бијеле, Да је брже на Цетиње равно; Он ће теби осветит Стевана И погуби“ Ченгић — СОмаил-агу“. Кад владика ријеч разумио, Машану је вако бесједло: „0, Машане, мој мили синовче!