Браство

242

Да осветиш Станишић — Стевана: Да погубиш Ченгић — Смаил-агу, Да погубиш, ја л доведеш жива ' Честита ћу тебе учинити:

Бујелу ћу ти саградити кулу

На Цетињу крајем моје куле. Док кољена буде Петровића, Никада ти блага мајкат“) неће“,

Кад Новица ријеч разумио, Поскочио на ноте лагане,

Пољубио владику у руку, Па му ваку ријеч бевједио :

„Господару, Петровић — владико! Њунем ти се, а вјеру ти давам, Да ћ' осветит Станишић — Стевана : Погубити Ченгић — Смаил-ату Погубити, ја л довести жива Да би знао да би погинуо“ !

Кад владика ријеч разумио, Машио се руком у џепове, Извадио стотину дуката,

Па и' дава Церовић — Новица:

„На то теби, Церовић — Новица, Докле дођеш у село Дробњаке,

Да се мало понапијеш вина“.

Отоле се Новак подигнуо,

%) Ја мислим, да и ова ријеч долази од италијанског

(тапсаге), премда је у Вукову рјечнику убиљежена као властита српска ријеч и са њ мјесто ј]: мањкати.

%