Браство

У камару Петровић — владике.

Кад је Новак у камару уш', Самур — капу узе у десницу Па владици емјерно приступио, Пољуби му руку и кољено,

А он њега у бијело лишце; Крај себе му мјесто начинио, Частио га кафом и ракијом, Па му ваку ријеч бесједио :

„0, Новаче, моја вјерна слуго! Ни ти питаш, ни ја теби кажем За што'но сам по те поручио, Да ми прешно на Цетиње дођеш. Знаш, Новаче, није давно било Кад удари Ченгић СОмапл-ага, Кад удари на Граово равно, Дочекаше наши Прногорци, Удрише се огњем из пушака,

Погину нам неколико друга,

И нашије седам Петровића,

А и јадни Станишић Стеване, Погуби га Ченгић Омаил ага; Овије но смо, брате, осветили, Ал нијесмо Станишић — Стевана, Па је срамно и свој Гори Црној, А камо ли кући Петровића.

Но, Новаче, моја вјерна слуго, Ја сам чуо ђе говоре људи,

Да си добар јунак на мегдану; Би л. се мого поуздати у се,

БРАСТВО 16

241