Браство

240

Про нашега поља широкога, Те је коња вучки уморио И у б'јелу пјену обукао“ ' А Машан му смјерно проговара : » 0, владико, славни Господару ! Ја би реко, и би се заклео,

"Да је оно Перовић Новица, —

Што по њега јеви поручио, Да ти прешно на Цетиње дође“. Кад владика ријеч разумио, Оваку му ријеч бевједио : „0, Машане, мој мили синовче ! Ти позови двије вјерне слуге, Да изађу пред бијелу Булу, Да му приме коња и оружје“. Кад владику Машан разумио (У млађега поговора нема), Брже зове двије вјерне слуге: „Бога вама, двије вјерне елуге, Изађите пред бијелу кулу, Дочекајте онога јунака На ђогину коњу великоме, Примите му коња и оружје, Па га вод'те на бијелу кулу“. Вјерне ву га слуге послушале Изађоше пред бијелу кулу, Дочекаше Церовић — Новицу, Примише му коња и оружје, Па га воде на бијелу кулу