Браство

939

Кад га виђе слуга Миловане. Шредаде му лист књиге бијеле, Па отоле крене пут Цетиња.

А кад Новак књигу, проучио И кал виђе што му књига пише, ам је собом ријеч бесједио: „Фала да је богу истиноме,

А шта сам му јунак урадио, Па ме прешно') зове на Цетиње“ !

Ал на ино Новак не могаше Већ оправи себе и ђогина,

Па се баца ђогу у рамена

И поћера семптом и: ћенаром. Кад се ђого поља добавио, Узалуд га Новак сустезаше Не да му се ђого сустегнути, Већ три копља у напријед скаче, А четири пољем штпрокијем. Кад је Новак низ Цетиње оло, Угледа га Петровић владика (а пенџера од бијеле куле, Па дозивље Машана синовца:

„О, Машане, мој мили синовче ! Који ј оно на коњу делија

ђ) Мјесто: хитно, журно. — Преша, прешно долази од итал, ргез5а, ргевзап(е, прем да је у Вукову рјечнику убиљежена као властита српска ријеч. аШта ће нам италијанско преша и прешно (ргевва, ргезваше), кад имамо своје ријечи хитња, хитост, хитан посао, журба, журење, журно» (Јов. Бош. Скупљени списи, ов, Ла стр, 181)