Браство

238

„Миловане, моја вјерна слуго! Ево теби лист књиге бијеле, Понеси је брже у Дробњаке,

А на руке Церовић — Новици; Али да си брже на Цетиње“.

Кад Милован ријеч разумио

(У млађега поговора нема),

У десницу књигу прифатио,

Па «6 отоле јунак подитнуо.

Куд гођ пође, у Лробњаке дође Под бијелу Новичину кулу, < (То је доба у по ноћи било).

Па удара алком на вратима.

Кад то чуо Церовић Новица,

Скочи јунак к'о да се помами, У десницу зграби џееердара, Па излази кули на пенџере

И овако био бесједио:

„Ко удара алком на вратима, У живо му срце ударила“ !

Проговара слуга Миловане:

„Не бој ми све, Церовић — Новица, Него вађи пред бијелу кулу,

Ево теби књига са Цетиња

Од нашега Петровић — владике“. Кад новица ријеч разумио,

На кули је отворио врата,

(А све држи пуста џефердара,

| се Новак. боји од Турака),

Па ето га пред бијелу кулу.