Браство

244

Погубише тридесет Турака;

Ал побјеже Ченгић Смаил ага; И заиста побјегнути ћаше,

Но му не да Церовић Новица, Већ се момче за њим натурило, Сусрете га на крај поља равна, И пасју му посијече главу,

Па је нови на Цетиње равно, А на руке Петровић — владици; Владика га дочекао дивно

И љепшијем даровао даром“).

Како је чинио, омако је и прошао. Војску купи, од Пазара Мујо, Војску купиш, иде на Котаре, Робље роби и сијече главе: Посијече бана Задранина, И јаднога од Котара Јанка, И Јанково све осам синова; И зароби осам певјестица И Јанкову ојађелу љубу, И Марицу лијепу ђевојку; Па с отале Турчин подигиуо. Ал да видиш Јанкову љубовцу, Сакрила се мосту за ћуприју Докле 'но су пролазили Турци,

) Од гуслара Илије Тошића.