Браство

Па се врати назад у Котаре На њезину пребијелу кулу; Ал јој бјеше пуста опаљена ! Па је кулу нешто поправила; А носаше чедо под појавом. Док бријеме на вријеме дође, Малено је чедо породила, Мало чедо, ал је мушка глава; Кретила га Јанкова љубовца И дивно му име нађенула, Дивно име Јанковић Ненаде; Ранила га медом и шећером. Виши Ненад од двије године, Него други од седам година; Виши Ненад од седам година, Него други од петнес година. Кад му бјеше петнаес година, Ојетио се коња и оружја: Припасује свијетло оружје, Па се ђогу баца у рамена И отиђе низ пјане механе Са сердарим пити ладно вино. Вино пио седам осам дана, А о свачем говорили људи, Понајвише о добру јунаштву: Ко је више песјекао глава, Ко ли више добио мегдана; Гори нешто Јанковић Ненаде. Ал говоре котарски сердари: „Мучи, дјете, Јанковић — Ненаде !