Браство

246

Него тражи мила баба свога, Баба свога и осам ти брата, И до осам својих милих снаја И Марицу сестру од матере, . Што јој Турци љубе лишце 6'јело“. Мучи Ненад, ништа не говори, Но поскочи на ноге лаганв И окрочи добра коња свога, Па ево га двору бијеломе И срдито мајци проговара; » 0, старице, моја мила мајко! Ко погуби мила баба мога, Баба мога и обам ми брата! Ко зароби овам мојих снаја:

Ко зароби Марицу сестрицу “ Плачући му мајка казиваше, Све му каза шта је и како је. Кад то чуо Јанковић Ненаде,

Извадио из торбе буклију И напи се жежене ракије, Па старици мајци бесједио:

»„ О, старице, мила моја мајко! Идем трудан мало починути; А кад први пјевци запјевају, Пђробуди ме, ако бога знадеш, Да осветим мила баба свога, Баба свога и обам ми брата, И милијех својих осам снаја И Марицу милену сестрицу“.

То изрече, оде у душеке,