Браство

241

(пава Ненад три четири сата;

А кад п'јевци тице запјеваше,

Пробуди га остарела мајка.

(кочи Ненад на ноге лагане,

Умио се и богу молио,

Па оправи себе и ђогина,

Ђогину се баци у рамена,

Па он рече: „Остај збогом, мајко !“

Она њему: „Ајде збогом, синко!“

Оде Ненад гором пјевајући,

Оста јадна мајка кукајући. |

Језди јунак Јанковић Ненаде,

Језди јунак преко равна поља,

Као зв'језда преко ведра неба,

Доклен ладну воду наодио

И на води осам бјеланица,

Ђе бијеле платна бијелога;

Па им 'вако Ненад бевједио: „Бог на помоћ, осам бјеланица)! =

А оне му боље прифатиле :

„Да ви здраво, незнана делијо !

Опет Ненад 'вако бесједио: „Бога вама, обам бјелавица !

Дајте мени мало воде ладне.

Да напојим себе и ђогина“. Шроговара осам бјеланица: „Бога нама, незнана делијо !

Ова вода није добра ође |

Ва уморна коња и јунака,

Него пођи мало наприједа,