Браство

Ини аи ; '.

Око Комова виде ве као неки таласи, стотинама, већијех и мањијех планина, које су све везане једна

за другу, а све за Комове у свијем правцима, и на-

низане, као на венџиру. Но око човјечије нема те моћи да види толико далеко, колико се ове планине пружају. Оризонат ес Комова тако је велики, да је мој дотлед немоћан био да га догледа. Поглед е Комова, био голијем оком, био на дотледу онаком као што је мој био, најпослије ишчезава у некој чаробној тами,

која изгледа онако, као кад се на море из далека гледа,

ва какве високе планине. Такав је то поглед с Ко-

'мова на удаљене предмете, сав раван.

Мени се поглед отимао са такијем заносом на ону страну, куда се окренем, да ми је жао било окренути се на другу страну. А, кад се окренем на другу страну, ја заборавим на прву. Тако сам осјећао у свима правцима, но мени се учинио најмањи оризонат онај, у правцу Арбаније преко Проклетих планина; а највећи онај, преко Босне и Ерцеговине. Моји погледи губили су се у нераспознавању брда од долина, гдје ми ве чињаше, да све равница настаје.

Овјећао сам неко особито задовољство, да ме 06узима, кад сам 6 Комова гледао царство Немањића и све планине овога царства као у перчин, — но и тугу. (0 каквом сам вољом гледао Дурмитор, само за то, што ми се чињаше, да он много ниже стоји. Поглед на Јавор, Голију и Рудник преко (Сјенице, тако ми близу патледаше, да бих се клео, е би могао с Комова на Јавор отићи до ручка; а ово је растојање јаче од 20 вати, и да нијесам био на Јавор путовао неколико пута,

БРАСТВО 2