Браство

Кад то чуо од Пазара Мујо,

Он поскочи на ноге лагане,

Па окрочи суру бедевију,

Ево ти га до пјане механе,

"Ђе "но сједи Јанковић Ненаде,

А завика иза свега гласа: „Курво једна Јанковић — Ненаде !

Чије ли си поклао синове!

Чије ли си покупио благо!

Чију ли си заробио љубу' !

Но, Ненаде, ако жена нијеси,

Изађи ми на мејдан јуначки !“ Кад то чуо дијете Ненаде,

Овако му ријеч бесједио:

„Бре не вичи, од Пазара Мујо,

Но се прођи кавге и мегдана,

Па одјаши, да пијемо вина“. СОрдито му Мујо проговара: „Курво једна, Јанковић — Ненаде!

Изађи ми на мегдан јуначки,

Да ти влашку осијечем главу“. Кад то чуо Јанковић Ненаде,

У јунаку срце занграло,

Па поскочи на ноге лагане

окрочи својега ђогина,

Па изађе Мују у сретање,

Удрише се вабљам окованим,

Ма да видиш, мили побратиме,

Није Ненад два пут замануо,

А са Муја нестануло“ главе.