Браство

58

То зачуо Осман од Пазара, Па окрочи помамна вранчића, Ево ти га пред пјану механу. А завика иза свега гласа: „Каурине, Јанковић — Ненаде ! Изађи ми на мегдан јуначки, Да ти влашку овијечем главу, . Да осветим мила брата мога, Мила брата, од Пазара Муја И његова два близанца сина“. Кад то чуо Јанковић Ненаде, У јунаку срце заиграло, Па ошину својега ђогина И Овману оде у бретање, Обје им бе сабље саломише, Један другом ране не зададе, Па окршке у траву бацитве. Добре своје коње одсједоше, Ватише се за грла бијела, Носише (бе тамо п овамо, Носише се летни дан до подне; Из Османа 6 "јеле пјене скачу, Из Ненада б'јеле п крваве (Појачи се Турчин налазаше, Турчину је тридесет година, Ненад нема пунијех шеснаест). Проговара Јанковић Ненаде: „Чујеш мене, було Мујагова! Ја л' помови мени, ја л, Турчину. Ако млада поможеш Осману,