Браство

со сл “5

Ти ћеш вазда бити пријекорна,

Да си са мном у механу била

И да сам ти обљубио лице;

Да поможеш Јанковић — Ненаду,

Не ћеш бити никад пријекорна,

Водићу те са мном у Котаре,

Пазићу те као своју мајку“. Кад то чула љуба Мујагова,

Овако му ријеч бесједила: „Болан био, Јанковић — Ненаде,

Изу ти се са ноге штивала“. Кад то чуо Јанковић — Ненаде,

Ојетио се шта му була каза,

Па из чизме извадио ножа

И османа у срце удрио, —

Ни жива га земља не дочека;

Па узимље двије турске главе,

Па их меће у коњеску зобницу.

Отолен се јунак подитнуо,

Собом води булу Мујагову.

Кад је дошо на воду студену,

Ђе 'но бјеше Марица ђевојка,

Божју јој је помоћ називао : „Божја помоћ, лијепа ђевојко !

Ајде, секо, дома да идемо.

Ево теби буле Мујагове;

До сад ти је за госпође била,

А од сад ће, веко, за робиње“. Кад то чула Марица ђевојка,

Љуби брату руке и кољена.