Браство

261

Па им даје виле и косјере,

Да преврћу дрвље и камење

И да кољу змије шаровите.

Опет Маре Иву проговара: „Хајд'мо, Иво, мом бијелом двору,

Милог сам се брата ужељела !“ Ту се Иву срце ражалило,

Па је пушта двору бијеломе

А са своје двије вјерне слуге. Кад је Маре двору долазила,

Са својим се братом ижљубила;

И од њене велике радости

Мртва паде на земљицу црну.)

3. Делија Иван и удовица.

"Ја пошетах пољаницом По њој ружицом,

Туда пасу хати коњи Дели-Ивана,

Гледала их удовица (0 града бедема,

Па дозивље хитре слуге, Хитре од двора:

„Пошетајте пољаницом По њој ружицом,

%) Од Љубе А. Видаковића