Браство

До ли једног Сењанина Ива. Проговара Сењанине Иво:

„Ој, бога ти, Сењанко ђевојко ! Што си тако жута и блиједа' Ја ли ви се препанула вука“ Ја ли млада у гори ајдука“

Проговара Сењанка ђевојка:

„ Ој, бога ми, Сењанине - Иво ! Нијесам се препанула вука, Нити млада у гори ајдука,

Већ сам цмиље по горици брала, Нмиље брала, у гору гледала, У гори сам чету угледала

Ђе спавају, не чувају стражу: Покрала им свијетло оружје, Метнула га у зелену траву, Покрила га гором листопадом“.

Кад то зачу Сењанине Иво, Меће руку у џеп од доламе,

Па извади злаћена ђердана:

„Нај то теби, Сењанко ђевојко, Нај то теби за живота твога“.

15, (7) Џитно цмиље, беру те ђевојке; А да ми те не беру ђевојке, Ти би боље попуштало грање, датварало врата и прозоре, 18"