Браство

2

6

Па би, цмиље, боље мирисало, Чешће би ми драги долазио И чешће ми даре доносио: Жуте дуње у меду куване

И јабуке цукром посипане.

16 0005

Мајка Мару на далеко дала: Три дни ода преко поља равна А четири про сињега мора.

Мајка Мари доста рува дава, Ма се Мари мало учинило, Иште Маре коња бабовога. Ма ли Мари говораше мајка:

„Ал' ћеш, Маре, коња бабовога, Ал' ћеш, Маре, благослова мога“

Али Маре говорила мајци:

„Не ћу, мајко, благослова твога, Него оћу коња бабовотга“.

На то мајка њојзи проговара: „Ајде збогом, моја ћери Маре! Ето теби коња бабовога И ево ти благослова мога:

„„адраво, Маре, поље прегазила, Равно поље и дубоко море;

А кад дошла у бијеле дворе, Под тобом ми коњиц поклекнуо, Обје прве ноге саломио

И ти, Маре, у рамену руке!“ «