Браство

211

Узе Маре коња бабовога И здраво је поље прегазила, Равно поље и дубоко море: Како дође пред бијеле дворе, Под њом ми је коњиц поклекнуо, Обје прве ноге саломио, А Марија у рамену руке.

Јес 5)

Шћери Маре, што се не удава Шта ли чекаш, јада дочекала ' Ако чекаш Караметовића,

Та њему су испанули зуби У тамници латинина бана

Кад то чула Марица ђевојка, Сићану је књигу написала,

Те је шаље бану латинину; Овако му у тој књизи пише:

„О, бога ти, бане латинине ! Пуштај мени Караметовића, Даћу теби моје б'јеле руке“.

Када бану ситна књига дође, И видио шта му књига каже, Он је одма другу написао,

Па је шаље Марици ђевојци; Овако јој у тој књизи пите:

„Чујеш мене, Марице ђевојко ! Ја не оћу твоје б'јеле руке Ја сам чуо да би везиљица —