Браство

318

ми што пре испреди кошуљу (гаће, или ма шта друго)“, изађе из кола. Изишавши, обилази око кола да види, шта му баба ради. Затим се врати као тобож из лова и пита бабу: „Јеси ли бабо готова '“ Баба одговара: „Јесам, старче, јесам“ ; и тада му вајно узима концем обумеру. Старац понова излази из кола, а баба остане предући. Девојке пак отпочну певати:

„Неси кадар, Рељо, Мому да обљубиш, Но ју други љуби!“

На те речи, уђе једна од девојака, пољуби бабу. па нагне бегати. Старац, видећи то, нагне за њом, али немогавши је стићи, гађа је вртилом, но она побегне. Старац киван баби, што је допустила да је други пољуби, дође и почне је тући. Баба га моли, да је не туче, извињујући се да она није оног момка звала, већ да је сам дошао; а да би га сасвим утишала, каже му, да му је сасвим ново одело скројила. Старац се на то не само угиша, него се и обрадује, па почне је чак и миловати; и на послетку њих двоје поведу коло, које је у исто време и последње.

После овог разилазе се сви кућама, да се окрепе за сутрашње напоре, који их очекују.

9—ТУ—_1892 год. Крушевац

Дан. УБ. КАТИЋ

ТОМИ. УП. год

—_в—=– ____-