Браство

КОВОР

Ј. МИОДРАГОВИЋА

УПРАВНИКА СВ. САВ. ВЕЧЕРЊЕ ШКОЛЕ (Приликом прославе Св. Саве 1894. г. у Дому друштвеном)

—---—

Поштозана гсслодо,

У првој половини четрнаестога века беше духнула с Истока страшна олуја. То не беше обична олуја, од поремећаја равнотеже у атмосфери небеској, већ то беше олуја од узнемиренога духа људскога и земаљскога. И та олуја духну на Запад. На путу јој беше најпре Балканско Полуострво. На томе полуострву беше трула грчка и силна српска царевина. Тој олуји не беше тешко, да оно што је слабо поломи и да свом снагом продире даље. Цавевина српека бете већа но икада, и изгледаше, да ће она сву силину страховитога оркана зауставити и постати наследница грчке царевине. Али кад се главни грм српске горе сруши, поче она нагло обарати и друге редом. И на част српских гбра, на част снаге царевине српеке, њој је требало не мање од једнога пунога века те да пообара све.