Браство

320

Олуја се ширила и даље у све провинције Балканскога Тропоља, и обарала редом. А најсилнија је била у правцу Запада. После Србије на путу јој је била Маџарска. Заузевши дотле и Тракију, и Бугарску, и Србију, и Влашку, и Маћедонију, и Тесалију, и Грчку, Трапезунт и целу Малу Азију, и Мореју, и Крим, и Молдавију, и Персију, Арменију, Сирију, Палестину и Мисир, турској сили није требало ни педесет година па. да покори целу Маџарску с Ердељем. Одавде је јурнула и даље, допрла је до Беча и претила је да поруши сву Јевропу, да уништи цивилизацију. И, ко зна, каква би она била данас: ко зна шта би било се цивилизацијом јевропском и народима и вером хришћанском, да ову страховиту олујину није јуначни краљ пољеки Собјески зауставио !.. По Јевропи би се данас место хришћанских прекрасних храмова, и високих Фабричких димњака издизала мунарета, и са њих би се славио Алах, исто онако, као у граду великога цара Хришћанина Константина у Цариграду, са величанствене Аја - Софије. Олуја се овде сломила и изгубила свој правац. Ударајући и у лево и у десно, на све стране, она је слабила и на послетку ударила натраг. И оној истој сили, којој је за рушење и продирање од Саве и Дунава па до Беча требало више од две стотине година, требало је сада од Беча до Београда, Смедерева и Пожаревца само три године !

Страшна је и чудна 1683 година за турску државу! У почетку њеном беше она на највишем ступњу силе, славе и величине своје. А на крају ње-

ном стајаше као порушена. Од то доба свака срећа

окренула јој је леђа. Војска турска се и данас храбро бори, али Турска пропада у миру и три непрестано губитак за губитком

И је ас