Браство

(55) ~

Радак (за себе ; тронут) (х, ала пати! Седа ме је жао ! За њене муке ја бих своје дао! с триумфом) Па нек пати! И мене туга слама, Моје су сузе у њеним сузама !

«Појава десета па ТАЈИ чича Марко Чича Марко. Каква је вика овде на пољу '

Станија (бурно јаукне)

Чича Марко. Да л имаш, снахо, какву невољу ' Бледа си, тужна... шта је '... Станија (тргне се од Радака и прилази чича Марку) Не збори ! Један ми часак срећу обори !... (Стане одважно пред чича Марка и гледа га право у очи). Да л би свом сину ране видао, Када би своју земљу издао ' Да л би га и тад, деда, љубио ; Чича Марко (одлучно Ја бих га овом руком убио !,..

Станија, (као у лудилу)

Ха, право велиш !... Скота убити! Ко ће још таку неман љубити !!