Браство

2 со

Ох, слушај, деда, па се камени... И моје срце дршће у мени !... (отежуђи)

да колац мога мужа везаше.

Па онда срамно... срамно стрељаше... Чича Марко (задрхће)

Кога % Видоја ' Не! То је варка !

Зар један син Радојковић Марка

Да је издајник ' Не, и опет, не!

Радак (притворно)

Умир се стари, — истина је све ! Чича Марко (скрушен)

Истина, велиш ' Ах, тешко мени!

(падне на столицу)

Станија (сетив се нечега) Ха, једне ствари

Његове више нећу гледати ; Све ћу их бесном огњу предати ! Нек' горе као душа у мени! Шта ће ми ови мрски спомени ! Зар неће рубља онај бели лик! Шаптал ми увек: муж ти издајник ! Нек' гори као душа у мени, Шта ће ми ови мрски спомени '!

(брзо оде)

Чича Марко (као да се из сна буди)

Шта рече она: Ватра, пламен, дим ' (таре очи)

Куд оде... реци... ја је не видим '