Браство

41

| Појава шеста. | озимецуоје теме Миру «а. сррневедатнаф аи а неа зе

ок“,

У дну позорнице појави се чича (Стеван у чистом бачванском оделу, ослањајући се на велику палицу. Звера на све стране.

Чича Стеван. Ово је село!... Да д ће бити ту... У Већ снагу скоро да изгубим сву !...

(долази на средину позорнице).

Давно је било!... Бејах дечак млад, У брату своме гледах живот, над ! Ал' једног дана... кад опаде цвет, 5 | Ја тада одох далеко у свет... жеља ме вукла у не нани крај !... Ал тежак беше растанак ми тај!

(тужно)

Равно пола века данас мину,

Како нисам видо — отаџбину !... Сјајну звезду дичног рода мога, Па ни свога брата — рођенога !...

(с топлином)

Земљо српска, колевко ми драга, Благо моје, нада свег ми блага, = Ја те љубим у сну и на јави, Љубим росу по зеленој трави, Шуме, поља, пуна дивног сјаја, Љубим земљу свога завичаја !... (клекне; разгрће лишће и љуби земљу). Колевко драга, да те пољубим; У сузи топлој да се изгубим !... (диже се; почивка) к'о лађар кад се нусти на море, А вали прете лађу д'оборе, | И он погледа, кад ће с' јавит' дану