Браство

Да стиша срџбу бурни океан, Е, тако, тамо, где Банат, Срем!

(осврће се)

— Ох, овде, овде, све изрећи смем! Погледа Србин свакога дана,

Из Фрушке лепе и Србобрана,

На мајку драгу надања свију,

На — Србију !...

Од ње чекају спаса И, јава !

( (горе ) „Ал' само слога Срба спасава !“ -

(стресе се)

МУ. УУ

Ух, ал је хладно !

(гледа у около)

„

Нигде никога ! Да ли ћу наћи брата милога ' Да ли ћу видет сина Николу ' Ил су скрхали крила соколу, Те сад ми лежи негде далеко, Где га је смртни часак затек'о !

(дубоко уздахне)

Из Сенте пређе с друштвом овамо !... Тешко му било живет онамо, Кад браћа бију са Турчином бој, И он је хтео дати живот свој да име српско и слободу... (одушевљено) Ој! 5 Слава ти, слава, драги сине мој! (Из ковачнице чује се како Станко џева уз куцање чекића : «Радо иде Србин у војнике...»)

“+

ПИ виа аи они