Браство

а ире

Уз'о сам месец дана отпуста, Да амо дођем...

(осврће се)

Ово је село ! Како је тужно и невесело ! Изгледа ми овај предо цео, К'о да га је застро покров бео...

(чује се од општинске куће опет врисак жена).

Кукају жене !... О, кукајте само, Многи ваши остадоше тамо, Где се борба са турчином води; Крв дадоше земљи и слободи ! О, и ја сам већ патио много ! Ко би само исказати мог'о: Кроз колико мука ратник прође, Док до жељне слободе му дође ! (сетно)

ето, ја сам из далеког краја, Из туђине — туђег завичаја ; На дому ми-оста отац стари,

| Да због мене гоне. га Мађари ! Јер сви Срби што пређоше амо, Не смеју се врати: више тамо ; Сваког брата, што дође из прека, Хладна мемла у тамници чека !>

__Налраг не смем !... За то дођох амо, С“ Да л сам близу свога стрица само : срна НБА НИЦА - (тргне се)

Ах, ја не бих на тај пут се крено, Да не носим благо драгоцено... Прстен овај мога брата Јанка — Сунце моје без светла огранка! (тужно) 4»