Браство

А Богомили — цркве немају По кућама се Богу спремају !

На све је стране пуста невера... Пала је српска нестална вера.

Без једне моћне црвене главе Нит је јединства, снаге ни елаве...!“

1Х. Крунисање.

У ичи славној, са седам врата, Блиста се сјајна круна од злата. И њоме архијепископ Сава Стевана, брата свог, крунисава, И првим, српским краљем назива, Краљевство српеко њиме оснива. На Спасов дан је крунисан,

А отад беше и — независан.

Х. Хаџилук.

Јерусалим је хаџијска слава,

У њему и сам Немањин Сава. Побожно миље свега га узе;

'На Христов Гроб је пролио сузе, И молио се божјему сину... | _ Да пошље слоге — тужном Србину.

ХТ. Напрасна смрт.

У славном граду, сјајном Трнову, Проведе сретно годину нову.

А о светоме Богојављењу, Служећи бдењу а и јутрењу, Презре и здравље и себе Ознојен брзо озебе.

_ Тешко му беше и леже,

[

_——Е—