Браство

— И мирис силни обузме свега Те, кад се целив Светом подноси... Светим се миром сваки заноси.

УП. Мпрење браће.

У Студеници вечним сном снива

И у ковчегу мирно почива,

Ал' и животом вечним још живи Свети Симеон, Мироточиви.

И, над светињом очева тела, Помиње Сава... Очева дела...

Па зове Браћу с далеких страна: Зове Стевана, зове Вукана... за Те оба руке над оцем шире —

Грле се љубе, за свагда мире.

УП. Архијерејетво.

Пред светлим царем грчким, Ласкаром, Пред светлим царем и патрпјаром И пред златном му светом тијаром, Што сија сјајем од дијаманата,

Па и од скупих брилијаната,

Те се и дању и ноћу сјаје,

Па и благослов свакада даје...

Ту наш калуђер, Растко и Сава, (0 српској земљи податке дава:

»(0, евети оче, преузвишени ! Заман Србији војници њени... Заман Србији и краљ над њима...

Када им није — један Бог свима ! Једни верују — бога Перуна! Други поштују — бога Нептуна !

Једни верују силног Стрибога ! Други светкују Бахуса свога!