Браство

ви Има ПЦ Дњ ћа ЛО ће МЕ ЈИ а на | аи СУЗУ 4 на ПА

#Е МИЉУ а 7 а ние трн ар И Ку

2 · пп ИВЕ да ла | Паре аса

314

између 1830. и 1985. године, још за време Хамзипашино. Тај Никола учитељ предавао је старински : часловац, пеалтир и писање србуљско по манастирском методу. То се сматрала српско-словенека школа, а у исто време предавао је учитељ Никола и грчки језик оној деци која су хтела да уче, а у једно да учини по вољи грчком владици. Тада је, веле, било на 200 ученика који су учили српски, и око 10 њих који су учили и грчки. Око 1848. године отвори се школа и у Чт (горњем скопском предграђу) између Сераве и виса Гази-бабе, у којој је био први учитељ Ђорђе Карга,

из Скопља. После је био учитељ поп Арса из Ве-.

леса. У овој школи учио се онда садашњи Коста Сидовић, ага скопски (члан меџлиза), преко којега су доцније скопске школе добијале школске књиге из Београда.

Кад први учитељ Никола умре, привремено је учио ђаке, за девет месеца, поменути поп Арса. Тада дође за учитеља код цркве Богородице неки калуђер Павлентије из Свете Горе, ну он наскоро постане архимандрит у јерусалимском метоху, у Солуну. За време овога Павлентија дошао је неки Никола из Кожана за грчког учитеља. И тако се одвоји грчка школа од српско-еловенске. У грчкој школи никад није било више од 20 деце. Кад Павлентије оде у Солун, онда је опет поп арса поучавао ђаке око три месеца. То је било време агитације грчкога владике да се заведе засебна грчка школа.

Чим Скопљанци увидеше да се, помоћу грчкога владике, заснова засебна грчка школа довођењем нарочитог учитеља, онда они прегоше и набавише себи новог учитеља неког Парталеја (тако гд и сад спомињу Скопљанци, а право му је име