Браство

315

било Павле). Парталеја је дошао у Скопље 18950, пи седео је до краја 1821.тодине, а дошао је из Аустрије, јамачно из Војводства. Под њим се звала. српска: школа, а реч славенска пзоставили. Предавао је ученицима: часловац, псалтир, месецослов и граматику словенску, која је била штампана у Бечу. С овим учитељем попела се скопска школа за један ступањ више од пређашње, јер је Парталеја предавао сем црквених књига и чисто српску писме-

ност, а по нешто и из опште и црквене историје.“)

да време овога Парталеја, који је био у главној школи код Богородице, с леве стране Вардара, отвори се и трећа школа с десне стране Вардара, у садашњој Араџи-Селаледин махали, у којој је био · први учитељ неки распоп Атанас. За тим убрзо, за шест месеца, дошла су још два учитеља, и то неки Анастас из Велеса, и Србин из Галичника, у дебареком крају.) Анастас дође у главну школу код Парталеја, а Србина наместе код Раепопа Атанаса с десне стране Вардара. Кад умре распоп Атанас, доведу Скопљанци на његово место пеког Трајка из Штипа.

6) Гедеон Јуришић у помињаном „Дечанском Првенцу“. стр. 110. и 111. ево шта вели о школама у Скопљу за време овога Парталеја, јер је Јуришић баш тих година пролазио кроз Скопље: „Скопски житељи нису тако сурови. Трговци њини мешају се с евролејским људима, и увиђају како се народи просветом облагорођавају. Ови имају велику од скора начињену и врло лепо украшену цркву (мисли на Богородицу); имају такође и две старе, у којима се служба божија совршава. (Мисли на Светог Спаса и Светог Димитрија). Имају такође прилично заведење три школе с три учитеља. (Мисли на школе код Богородице, у Чаиру и с десне стране Вардара, у садашњој Араџи-Селаледин махали). У трећој школи (мисли на прву школу код Богородице) уче деца граматику

всемирну историју, историју прковну, историју народну, землеописаније, по нешто из философије и т. д.“

7) Србин му је крштено име. Таквих властитих имена има

пуно у овим крајевима. Она ће се објаснити у првој књизи Усменил народним песама,