Браство

316

После Парталеја дошао је за учитеља у тлавџу школу неки калуђер Доротеј из Рилекога манастира; тај је седео само неколико месеца. И одмах у скоро, баш при крају 1852. године, доведу Скопљанци Јордана Хаџи-Констандиновића-Џиновића, из Велеса. С њим дође као помоћник учитељски и певац у цркви, Игњатије Тошевић или Џимревић, из Башиног Села. Тада сву грађани довели у чаирску школу п Михаила Ковачевића из Штипа, брата, Јосифа Ковачевића, учитеља гњиланског.

Око 1854. године истераше Јордана, што је био одважан, и што је радио и храбрио грађане да приморавају владику на читање словенско у цркви, али се у томе није могло успети, јер Митрополит Јоаким није знао ни бекнути словенски, но само грчки. У то време дође неки Анђелко, из Ћостен„дила или из Калофера, који је тада био учитељ у Врању, и собом доведе ђака Стојанчета из Бунишевца код Врања.“)

После краткога времена преведоше Трајка у Члнреку школу, а Србина оставе сама с десне стране Вардара. За тим 1858. године дође из Кнежевине Србије Стојко Аћимовић, родом из Тетова, и њега · ниаместе за учитеља с десне стране Вардара. У тој школи остане учитељ Стојко до 1860. године.“)

Јордан опет беше дошао у Скопље 1856. године, а Анђелко се са својим учеником Стојанчетом врати у Врање. За тим Јордана опет оптужише оне чорбаџије, који се обично врзмају око грчкога владике, и предаду га турској власти 1858. године.

5) Овога сам старца Анђелка виђао у Врању 1872. и 19. године, за време мојега учитељства у томе месту. Он је тада једва ходио од старости, и његови су га негдашњи ученици, као Тома, Стајић, Митко Јовановић и други, частили и хранили за севал.

9) Овај стари учигељ јот је у животу у Тетову. Ј ри |] ; Ј у )