Браство

317.

У скором времену он се избави, и одеу Прилеп за учитеља. По том је био учитељ у Кавадарцу, У тиквешком крају, а 1969. године врати се опет у Скопље, и био је ту учитељ неколико месеца, када је већ и бугарска а добила махове п одјурила га. Е

За време 1963. и 1863. био је учитељ у Чапру Михаило Ковачевић, из Штипа, а с десне стране Вардара био је још Србин из Галичника. Онај „ароклети“ Стојанче из Бунишевца, пошто је одрастао и одвојио се од својега „старовремског“ учитеља Анђелка, отишао је некако у бугарске крајеве: у Татар-пазарџик, Копривштницу и Пловдив. Тамо се учио код агитатора бугарских, и тамо му се бугарске жеље допале и шовинизам развио. У Татар-пазарџику је био код Јована Хаџи-Најданова, преко којега су добиване паре за Скопље и остала места у Старој Србији, за поткупљивање људи да прилазе бугарској пропаганди, и да се отварају бугарске школе. Кад се Стојанче врати из бугарских крајева у Врање, свој српски завичај, некако се додвори владици Џаисију, те помоћу овога буде примљен за учитеља у Скопљу.

Године 1863. ученици Ковачевића, у чаирској школи, држали су испите на српском језику, као што је било из старина, по уџбеницима из Беогрида, које је тада набављао за скопске школе Коста Сидовић, овдашњи грађанин, а добијао их је из Београда на поклон. Те је године лукави и „проклети“ Стојанче већ спремио био земљиште бугарској школи. Патријаршијско- -трчвом владици Паисију обећавао је да ће га Бугари изабрати за егз арха, чим султан одобри егзархат; извесним чорбаџијама давао новаца, посланих му преко поменутога ХаџиНајданова, а простим грађанима умиљавао се и