Браство

319 Гњилана, учио се код Јосифа Ковачевића, из Штипа, ондашњег гњиланеског учитеља, па је дошао у Кучевиста 1963. године, ту се погодио за учитеља и остао до 1966. године. Одатле је отишао за учитеља у Светога Никиту за села: Бањане, Чучер и Горњане. Други такав учитељ, Марко Урошевић, из Бањана, био је учитељ у селу Мирковцу 18967. п 68. године. За тим је био у Бањану 1369. и 70., 1871. године био је заједно ес Паламаревићем у Светом Никити. По том се.Урошевић преместио опет у Бањане и остао од 1872. до 1876. године. За време српеско-турскога рата престале су биле ове српске школе из разумљивих разлога, итек 1982: године опет Урошевић отвори школу у Мирковцу, а Паламаревић у Кучевисту. За тим се Урошевић премести опет у Светога Никиту, и ту остане две године 18587. и 88.; по том сиђеу Бањане 1889. године, јер се беше школа отворила и у Чучеру, те је непотребна постала у Светом Никити; и најзад Урошевић се погоди за учитеља у селу Побузју 1390. године, где и данас учитељује.

Овакво је стање школа било у Скопљу по причању свих старијих Скопљанаца, а и мени је оно лично познато од 1572. године. Сада је српска школа у Скопљу и Косовском вилајету заштићена турским просветним законом, и само за непуне две године око Скопља и у скопском санџаку било је већ у 1898.—94. школској години: 52 школе, 1957 ученика и 59 учитеља.

У Солуну, о Светом Сави 1896. г.